Vitamin A za bolji vid i zdravu kožu

Vitamin A je hranljivi sastojak rastvorljiv u mastima, a deponuje se u jetri. Jedan deo vitmina A organizam dobija iz životinjskih masti, a jedan deo se pravi u crevima od beta-karotena i drugih karotenoida u voću i povrću.

Dejstvo vitamina A

Vitamin A održava imuni sistem organizma jakim, pomažući u borbi protiv bronhitisa, bolova u grlu, prehlada, gripa i drugih vidova infekcija. Takođe, održava naše čulo vida zdravim (sprečava noćno slepilo), potpomaže opšte zdravlje kože, zarastanje rana, opekotina i čireva, koristan je sistemu za disanje i varenje i pomaže u izgradnji kostiju i zuba.

Pomaže i protiv herpesa, bradavica, infekcija oka i vaginalnih gljivičnih infekcija. Može da pomogne imunom sistemu u borbi protiv raka dojke i pluća i da poveća stopu preživljavanja kod osoba sa leukemijom. Osobama obolelim od raka, odgovarajući nivo vitamina A u organizmu povećava efikasnost hemoterapije.

Vitamin A se nalazi u kozmetičkim kremama protiv akni i bora, a prepisuje se i za lečenje niza kožnih poremećaja, uključujući akne, suvu kožu, ekcem i psorijazu. Odgovarajući nivo vitamina u organizmu ubrzava zarastanje rana, a može da se ubrza i oporavak od iščačešnja i istezanja.

Ovaj vitamin je veoma bitan i za ćelije koje oblažu zidove sistema za varenje, gde pomaže u lečenju inflamatorne bolesti creva i čireva.

Uzimanje dovoljnih količina vitamina A ubrzaće i oporavak kod osoba koje su imale šlog.

Preporučene dnevne doze vitamina A

Preporučena dnevna doza vitamina A je 600 mikrograma* za žene i 700 mikrograma* za muškarce.

Možete uzimati suplemente u obliku kapsula ili tableta, koji ne sadrže više od preporučenog dnevnog dodatka, a možete vitamin A uzimati i u obliku pomešanih karotenoida.

Suplemente uzimajte sa hranom, jer mast u ishrani pomaže njegovu apsorpciju. Vitamin E i cink pomažu organizmu da koristi vitamin A, koji za uzvrat povećava apsorpciju gvožđa iz hrane.

Nedostatak ovog vitamina može da izazove noćno, čak i potpuno slepilo i u znatnoj meri umanji otpornost organizma od infekcija.

S druge strane, prevelike količine vitamina A mogu biti toksične po organizam. Količine i do 1.500 mikrograma dnevno su bezbedne za korišćenje, ali dodatno uzimanje ovog vitamina ne započinjite ukoliko vam to lekar nije prepisao. Ovo posebno važi za trudnice ili žene koje planiraju da zatrudne, jer veće količine mogu da izazovu oštećenje ploda.

(*Doze vitamina A su često izražene u internacionalnim jedinicama (IU) a ne u ekvivalentima retinola (RE), koji se izražavaju u mikrogramima - µg. 1RE = 3,3 IU)

Izvori vitamina A - u kojim se namirnicama nalazi?

izvori vitamina a namirnice

Namirnice bogate vitaminom A su riba, jaja (žumance), buter, džigerica, punomasni mlečni proizvodi. Voće i povrće žute, narandžaste i crvene boje, kao i tamno zeleno lisnato povrće, sadrže velike količine beta-karotena i mnogo drugih karotenoida koje organizam prevodi u vitamin A kada je to potrebno.

Najbolje je uzimati vitamin A u obliku beta-karotena. Konzumiranjem voća i povrća bogatog karotenoidima, kao što su kajsije, dinje kantalupe, zeleno lisnato povrće, ne možete se predozirati vitaminom, jer organizam prevodi neke karotenoide u vitamin A samo u količinama koje su mu potrebne. Unos prevelike količine vitamina A preko ishrane je skoro nemoguć, osim ako ne jedete mnogo džigerice ili masne ribe.

Mere opreza!

- Vitamin A može da se akumulira u organizmu do mere kada postaje toksičan. Vodite računa da ga ne uzimate u prevelikim količinama.

- Trudnice ili žene koje planiraju trudnoću ne treba da uzimaju više od 1.500 µg dnevno, jer velike doze mogu da izazovu oštećenje ploda.

Ove stranice koriste tzv. kolačiće kako bi obezbedile bolje korisničko iskustvo i funkcionalnost.
Koristeći naše stranice slažete se s korišćenjem kolačića. Saznajte više