• Naslovna
  • Vitamini i minerali
  • Folna Kiselina

Folna kiselina u ishrani

Folna kiselina je vitamin B kompleksa rastvorljiv u vodi. Ne zadržava se predugo u organizmu, pa ju je potrebno redovno unositi.

U upotrebi su termini folna kiselina i folati. Folna kiselina se ređe pojavljuje u hrani ili u ljudskom organizmu, ali je kao stabilnija forma najzastupljenija u vitaminskim suplementima i namirnicama obogaćenim vitaminima. Folati se nalaze u hrani, kao i u metabolički aktivnim formama u ljudskom organizmu.

Dejstvo folne kiseline

Folna kiselina je veoma važna u izgradnji molekula DNK i RNK i učestvuje u svakom procesu u organizmu koji zahteva deobe ćelija (posebno u trudnoći i u kasnijem rastu i razvoju deteta). Zajedno sa vitaminima B6 i B12 učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i smanjenju visokog nivoa homocisteina u krvi, aminokiseline koja se povezuje sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, depresijom, osteoporozom, Alchajmerovom bolešću i drugim tipovima demencije. Uzimanje suplemenata folne kiseline je korisno u lečenju gihta i sindroma iritabilnog kolona.

Takođe, pomaže u prevenciji raka dojke, grlića materice, pluća, pankreasa, debelog creva i rektuma. Konzumiranje voća i povrća barem pet puta dnevno može da smanji rizik od oboljevanja od raka.

Depresivne osobe često imaju nedostatak folne kiseline. Uzimanjem suplemenata folne kiseline smanjuje se nivo homocisteina, koji se povezuje sa depresijom. Suplementi, takođe, poboljšavaju dejstvo antidepresiva.

Folna kiselina u trudnoći

Folna kiselina ima važnu ulogu u razvoju deteta od samog začeća. Zato je za trudnice veoma bitno da imaju adekvatne zalihe folne kiseline u organizmu tokom prva tri meseca trudnoće, pa čak i pre samog začeća.

Odgovarajuća količina folne kiseline u ovom periodu značajno smanjuje rizik od ozbiljnih defekata kod novorođenčeta, kao što je oštećenje nervne cevi - strukture iz koje nastaje centralni nervni sistem. Rezultat oštećenja nervne cevi mogu biti anencefalia ili spina bifida (najčešći uzrok dečije paralize).

Ovaj vitamin može da spreči i neke druge tipove defekata, kao što su neki defekti srca i nepravilno razvijenih udova. Povećan rizik od prevremenog porođaja, kao i mala telesna težina novorođenčeta takođe su povezani sa nedovoljnom količinom folne kiseline tokom trudnoće. Visok nivo homocisteina u krvi usled manjka folne kiseline, povezuje se sa povećanim rizikom od pobačaja i sa drugim komplikacijama u trudnoći, kao što su preeklampsija ( povišenje krvnog pritiska, oticanje ruku i nogu, izlučivanje belančevina putem mokraće) i prerano odvajanje placente od zida materice.

Trudnicama i ženama koje planiraju da zatrudne savetuje se da uzimaju 400 mcg folne kiseline na dan, kao dopunu preporučenoj dozi od 200 mcg koja se unosi preko hrane. Unošenje dodatnih količina folne kiseline je poželjno tokom celog trajanja trudnoće da bi se izbegle eventualne komplikacije.

Preporučene dnevne doze folne kiseline

Životno dobaUzrastMuškarci
(mcg na dan)
Žene
(mcg na dan)
Novorođenčad 0-6 meseci 65 65
Novorođenčad 7-12 meseci 80 80
Deca 1-3 godine 150 150
Deca 4-8 godina 200 200
Deca 9-13 godina 300 300
Adolescenti 14-18 godina 400 400
Odrasli 19 godina i stariji 400 400
Trudnice svih uzrasta - 600
Dojilje svih uzrasta - 500

Izvor: Food and Nutrition Board of the Institute of Medicine ------> pdf document.

Folna kiselina se može uzimati uz obroke ili na prazan stomak i u bilo koje doba dana. Uz suplement folne kiseline treba uzimati kao dodatak 1.000 mg vitamina B12 da bi sprečili nedostatak ovog vitamina.

Velika većina ljudi ne unosi dovoljne količine folata putem hrane, pa su blagi nedostaci veoma česta pojava. Oni ne izazivaju nikakve simptome, ali povećavaju rizik ob srčanih oboljenja i defekata kod novorođenčadi. Ozbiljan nedostatak može izazove megaloblastičnu anemiju čiji progres rezultira slabošću i nedostatkom daha (tip anemije kod koga dolazi do uvećanja crvenih krvnih zrnaca i smanjenja njihovog broja), dijareju, usporen rast i razvoj dece.

Ozbiljnom nedostatku folne kiseline podložni su alkoholičari, osobe koje imaju lošu apsorpciju hranljivih sastojaka (koje boluju od celijakije, Kronove bolesti), osobe koje uzimaju neke lekove (protiv raka ili epilepsije).

Velike doze folne kiseline mogu da zamaskiraju nedostatak vitamina B12, što može da dovede do nepovratnog oštećenja nerava. Ovakva oštećenja nerava usled nedostatka vitamina B12 primećena su uglavnom pri upotrebi folne kiseline u dozama od 5.000 mcg (5 mg) i većim. Da bi se sprečilo trajno oštećenje nerava kod osoba sa manjkom vitamina B12, preporučuje se da odrasle osobe ograniče ukupan dnevni unos folne kiseline na 1.000 mcg (1 mg) dnevno.

Iako folati uneti preko hrane mogu da smanje rizik od obolevanja od raka, velike doze suplemenata folne kiseline mogu da ubrzaju rast tumora kod obolelih.

prirodni izvori folne kiseline

Izvori folne kiseline - u kojim se namirnicama nalaze folati?

Prironi izvori folne kiseline su zeleno lisnato povrće, spanać, špargle (asparagus), pasulj, soja, cela zrna žitarica, sok od pomorandže. Ceralije takođe mogu biti obogaćene folnom kiselinom.

Mere opreza!

Ako uzimate suplemente folne kiseline, uzimajte sa njima i suplemente vitamina B12.

Ove stranice koriste tzv. kolačiće kako bi obezbedile bolje korisničko iskustvo i funkcionalnost.
Koristeći naše stranice slažete se s korišćenjem kolačića. Saznajte više