Amino kiseline

amino-kiseline

Amino kiseline su osnovni gradivni sastojci proteina i neophodne su za ljudski metabolizam. Naš organizam obrađuje proteine tako što se u sistemu za varenje proteini iz hrane razlažu na manje jedinice - amino kiseline, koje se putem krvi raznose do mesta korišćenja, gde se ponovo sjedinjuju u odgovarajuće tipove proteina potrebnih organizmu.

Amino kiseline se dele na esencijalne i neesecijalne. Jedino biljke mogu da proizvode sve potrebne amino kiseline. Čovek može u svom organizmu da proizvede samo neke amino kiseline (neesencijalne), dok ostale mora da unosi putem hrane i te amino kiseline se nazivaju esencijalnim (bitnim).

Neesencijalne amino kiseline su: alanin, asparagin, asparaginska kiselina, cistein, glutamin, glutaminska kiselina, glicin, prolin, serin i tirozin.

Esencijalne amino kiseline su: arginin (neophodan mladima ali ne i odraslima), histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan i valin.

Za pravilno formiranje proteina, potrebno je kroz ishranu unositi sve esencijalne amino kiseline. Nedostatak samo jedne esencijalne amino kiseline u ishrani štetno deluje na zdravlje.

Dejstvo amino kiselina

Amino kiseline su neophodne svakoj ćeliji u organizmu. Kao gradivni sastojci proteina, potrebne su za izgradnju i obnbavljanje mišićnog tkiva, organa, kože, ligamenata, tetiva, noktiju i kose. Imaju ulogu u proizvodnji hormona, enzima i neurotransmitera (prenose impulse u mozgu).

Osnovni uzrok nedostatka amino kiselina je neadekvatna ishrana (siromašna proteinima), ali uzročnici smanjenog nivoa amino kiselina mogu biti i infekcije, stres, traume, neki lekovi, starost, hemijski disbalans u organizmu. Suplementi amino kiselina mogu dopuniti nedostatke, ali i poslužiti u terapeutske svrhe.

Uloga nekih amino kiselina i njihovih derivata (supstanci nastalih od amino kiselina):

Lizin: veoma efikasan protiv groznice, afti i herpes zoster-a.

L-karnitin: ljudski organizam ga proizvodi u bubrezima i jetri od amino kiseline lizin, a može ga uneti i preko hrane (crvena mesa). Jača srce i tako pomaže kod srčanih oboljenja i kod infarkta, snižava visok nivo triglicerida u krvi, omogućava oslobađanje energije sagorevanjem masti.

Arginin: smanjuje rizik od infarkta i šloga tako što širi krvne sudove i snižava krvni pritisak, umanjuje bolove kod angine pektoris.

Taurin: reguliše odnos natrijuma i kalijuma u krvi i tako snižava visok krvni pritisak i leči srčanu insuficijenciju. Takođe, reguliše aktivnost centralnog nervnog sistema, sprečava pojavu kamena u žučnoj kesi, koristi dijabetičarima tako što poboljšava iskorišćenje insulina u organizmu, pomaže obolelima od epilepsije stimulišući proizvodnju određenih supstanci u mozgu.

Glutamin: pomaže u lečenju čira, ublažava sindrom iritabilnog kolona i divertikularne poremećaje.

Upotreba amino kiselina

Minimalna količina dnevnog unosa amino kiselina nije precizno određena. Za način upotrebe određenog suplementa amino kiselina, pročitajte članak o odgovarajućem oboljenju u odeljku bolesti.

Suplementi aminokiseline treba da se uzimaju najmanje dva sata pre ili posle jela, jer je njihovo dejstvo efikasnije kada se ne mešaju sa amino kiselinama iz hrane. Najbolje vreme je rano ujutru ili pred spavanje.

Neželjena dejstva

Ako se koriste u preporučenim količinama, nema neželjenih dejstava. Visoke doze mogu izazvati mučninu, povraćanje ili proliv.

Mere opreza!

Posebna opreznost pri korišćenju suplemenata amino kiselina savetuje se trudnicama, dojiljama, osobama sa bolestima bubrega, jetre, sa povišenim krvnim pritiskom i dijabetesom.

Ove stranice koriste tzv. kolačiće kako bi obezbedile bolje korisničko iskustvo i funkcionalnost.
Koristeći naše stranice slažete se s korišćenjem kolačića. Saznajte više